Сваки пут када употребљавамо упечатљиве, неуобичајене и емоционално обојене речи, наш језик постаје изражајнији и сликовитији!
Овакву употребу речи проучава стилистика, лингвистичка дисциплина која се бави стилском вредношћу лексема.
Стилску вредност нарочито има тзв. експресивна лексика!
Експресивна лексика
То су речи (лексеме) које истовремено:
- и именују појам
- и изражавају говорников однос према појму
Нпр. Промичу бисери благе кишице уместо уобичајених речи Падају капи благе кише.
У експресивну лексику спадају:
- речи субјективне оцене,
- речи које имају специфичну сферу употребе,
- метафоричне речи
Речи субјективне оцене
- деминутиви – речи које означавају умањено основно значење: кућица
- аугментативи – речи које означавају увећано основно значење: кућетина
- хипокористици – речи одмила: срдашце
- пејоративи – речи са погрдним значењем: травуљина
Речи које имају специфичну сферу употребе
- архаизми: војна = рат; честњејши = поштовани
- историзми: харач = порез који се плаћао османским властима
- дијалектизми и регионализми: убава = лепа
- жаргонизми: сцена = сукоб, свађа; фаца = лице, особа
Метафоричне речи
То су речи са значењем које је настало путем стилски обележене метафоре: пчела = вредна особа
Фигуративно значење
Да би значење неке лексеме било фигуративно, оно не сме бити дословно и – што је нарочито важно – не сме бити сасвим устаљено: олуја = метеж, догађај пун узбуђења, сукоба, потреса
Нпр: Наступ моје омиљене групе изазвао је олују на концерту.