Слог – Знам српски

Када издвојимо делове неке речи онако како нам је најлакше и најприродније за изговор, добијамо слогове.

Нпр:

када смо учили да читамо па лагано изговарали део по део речи: А-на во-ли Ми-ло-ва-на;
када певамо: Бо-же прав-де, ти што спа-се;
када скандирамо: На-пред на-ши.

Шта је слог?

Слог је скуп гласова који изговарамо једним артикулационим покретом (тј. једним отварањем уста).

То је заправо скуп састављен од слоготворног гласа (носиоца слога) и других гласова.

Међутим, слог се може састојати и само од једног гласа, и то мора бити неки слоготворни глас!

Главни глас у слогу (носилац слога, тј. слоготворни глас) уобичајено јесте неки од пет вокала: А, Е, И, О, У.

Понекад, слоготворан може бити и надзубни сонанти Р (најчешће), Л и Н (ретко).

Надзубни сонант је слоготворан у следећим случајевима:

када је у средини речи, а са обе стране налази се консонант или сонант: ТР–СКА, ЏЕН-ТЛ–МЕН;
када је на почетку речи испред консонанта или сонанта: Р–ЂА;
када је на крају речи иза консонанта или сонанта: ТЕМ-БР, СИ-ЈЕ-ТЛ, ЊУ-ТН;
када је у сложеницама после префикса а испред консонанта или сонанта: ЗА-Р–ЂА-ТИ.

Лако: избројаћемо слоготворне гласове, тј. вокале или Р, Л, Н када имају улогу вокала.

Дакле, нека реч има онолико слогова колико садржи слоготворних гласова!

Све речи, осим једносложних, можемо делити на слогове.

Граница слога налази се:

у већини случајева после вокала: МА-МА
после сонанта када непосредно после њега унутар речи стоји:
- неки други сонант: ХРАН-ЉИВ
- неки консонант: МИЛ-КА
после праскавог консонанта када непосредно после њега унутар речи стоји:
1. неки други консонант: СЛАТ-КО
2. неки носни сонант: ЈАГ-ЊЕ

Другачије речено, посматрамо да ли у речи постоје сугласничке групе.

Ако постоје, утврђујемо:

почиње ли група сонантом – онда је граница после њега;
да ли је сугласничка група сачињена од експлозивног консонанта и неког другог консонанта или назалног сонанта – онда је граница између њих.