Сибиларизација је слична палатализацији јер и у њој учествују исти задњонепчани консонанти: К, Г, Х.
Сибиларизација подразумева алтернације консонаната К→Ц, Г→З, Х→С испред вокала И (којим почињу наставци за промену речи или за творбу речи).
Добијени консонанти Ц, З, С зову се сибиланти (пискави зубни гласови). Отуда термин „сибиларизација“.
Примери сибиларизације у промени речи
(1)
У множини именица мушког рода када се оне завршавају на -к или -г или -х:
- дечак → дечаци
- предлог → предлози
- осмех → осмеси
(2)
У дативу и локативу једнине именица женског рода када се њихова основа завршава на -к или -г или -х:
- мајка → мајци
- књига → књизи
- сврха → сврси
АЛИ!
Одступа се од сибиларизације:
- у личним именима: Зорки, Олги
- у именима становника: Београђанки
- у већини географских имена страног порекла: Костарики, Волги (међутим: Америци)
- у речима одмила: баки, секи
- у именицама са значењем занимања: сликарки, професорки
- у неким речима страног порекла: лиги, психи (међутим: физици, епици)
(3)
У императиву глагола чија се основа завршава на -к или -г или -х:
- (рећи) → рек– → реци
- (лећи) → лег– → лези
Још неколико правописних правила:
