Сибиларизација

Сибиларизација је слична палатализацији јер и у њој учествују исти задњонепчани консонанти: К, Г, Х.

Сибиларизација подразумева алтернације консонаната К→Ц, Г→З, Х→С испред вокала И (којим почињу наставци за промену речи или за творбу речи).

Добијени консонанти Ц, З, С зову се сибиланти (пискави зубни гласови). Отуда термин „сибиларизација“.

Примери сибиларизације у промени речи

(1)

У множини именица мушког рода када се оне завршавају на или или :

  • дечакдечаци
  • предлогпредлози
  • осмехосмеси

(2)

У дативу и локативу једнине именица женског рода када се њихова основа завршава на или или :

  • мајкамајци
  • књигакњизи
  • сврхасврси

АЛИ!

Одступа се од сибиларизације:

  • у личним именима: Зорки, Олги
  • у именима становника: Београђанки
  • у већини географских имена страног порекла: Костарики, Волги (међутим: Америци)
  • у речима одмила: баки, секи
  • у именицама са значењем занимања: сликарки, професорки
  • у неким речима страног порекла: лиги, психи (међутим: физици, епици)

(3)

У императиву глагола чија се основа завршава на или или :

  • (рећи) → рекреци
  • (лећи) → леглези

Још неколико правописних правила:


Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.