Палатализација

Палатализација је гласовна промена којом су се у давној прошлости нашег језика добијали консонанти Ч, Ж, Ш. Она се вршила и у промени речи (деклинацији и конјугацији) и у творби речи.

Зашто палатализација има овакав назив?

Предњонепчани консонанти зову се палатали.

Отуда се ова гласовна промена именује као „палатализација“ – јер се добијају гласови Ч, Ж, Ш (који спадају у палатале, предњонепчане консонанте).

Који консонанти учествују у палатализацији?

Постоје два случаја алтернација (замена):

  • замена задњонепчаних консонаната К, Г, Х предњонепчаним консонантима Ч, Ж, Ш
  • замена зубних консонаната Ц и З предњонепчаним консонантима Ч и Ж

Алтернације К→Ч, Г→Ж, Х→Ш

Када се задњонепчани консонанти К, Г, Х нађу испред вокала Е или И или непостојаног А:

  • К се замењује предњонепчаним консонантом Ч
  • Г се замењује предњонепчаним консонантом Ж
  • Х се замењује предњонепчаним консонантом Ш
Алтернације у палатализацији

Примери палатализације у промени речи

(1)

У вокативу једнине код именица мушког рода када се оне завршавају на К или Г или Х:

  • путникпутниче
  • другдруже
  • духдуше

(2)

У множини именица око и ухо – у свим падежима множине:

  • окоочи, очију, очима
  • ухоуши, ушију, ушима

(3)

У презенту глагола чија се основа завршава на К или Г или Х:

  • (пећи) → пекпечем, печеш, пече, печемо, печете
  • (стрићи = шишати) → стригстрижем
  • (врћи = издвајати зрна из класја зрелог жита) → врхвршем

Али палатализација се не дешава у трећем лицу множине презента!

  • (они) пеку
  • (они) стригу
  • (они) врху

(4)

У аористу глагола чија се основа завршава на К или Г или Х – у другом и трећем лицу једнине:

  • (испећи) → испекиспече
  • (подстрићи = подшишати) → подстригподстриже
  • (оврћи = издвојити зрна из класја зрелог жита) → оврховрше

Примери палатализације у творби речи

У речима изведеним од творбених основа које се завршавају на К или Г или Х:

  • рукаручетина
  • другдружина
  • прахпрашак

Одступање од палатализације

К, Г, Х неће бити замењени палаталним консонантима Ч, Ж, Ш када изведемо присвојни придев од већине именица које се завршавају на -КА или -ГА или -ХА:

  • СлавкаСлавкин
  • ОлгаОлгин
  • снахаснахин

Међутим, у следећим примерима ипак постоји палатализација:

  • мајкамајчин
  • девојкадевојчин
  • владикавладичин

Алтернације Ц→Ч и З→Ж

Када се зубни консонанти Ц, З нађу испред вокала Е или И или А:

  • Ц се замењује предњонепчаним консонантом Ч
  • З се замењује предњонепчаним консонантом Ж

Примери палатализације у промени речи

У вокативу једнине и у падежима множине код именица мушког рода када се оне завршавају на Ц или З:

  • стрицстриче; стричеви
  • кнезкнеже; кнежеви

Примери палатализације у творби речи

У множини код именица мушког рода када се оне завршавају на Ц или З:

  • боцабочица
  • кнезкнежев

ПАЗИМО!

У присвојним придевима који су изведени од именица на ца извршена је палатализација:

  • МилицаМиличин
  • ПерицаПеричин
  • другарицадругаричин

Одступање од палатализације

Алтернација Ц→Ч изостаје код именица које имају завршетак -чица да би се избегло удвајање слога ЧИ:

  • девојчицадевојчицин
  • певачицапевачицин


Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.