Палатализација је гласовна промена којом су се у давној прошлости нашег језика добијали консонанти Ч, Ж, Ш. Она се вршила и у промени речи (деклинацији и конјугацији) и у творби речи.
Зашто палатализација има овакав назив?
Предњонепчани консонанти зову се палатали.
Отуда се ова гласовна промена именује као „палатализација“ – јер се добијају гласови Ч, Ж, Ш (који спадају у палатале, предњонепчане консонанте).
Који консонанти учествују у палатализацији?
Постоје два случаја алтернација (замена):
- замена задњонепчаних консонаната К, Г, Х предњонепчаним консонантима Ч, Ж, Ш
- замена зубних консонаната Ц и З предњонепчаним консонантима Ч и Ж
Алтернације К→Ч, Г→Ж, Х→Ш
Када се задњонепчани консонанти К, Г, Х нађу испред вокала Е или И или непостојаног А:
- К се замењује предњонепчаним консонантом Ч
- Г се замењује предњонепчаним консонантом Ж
- Х се замењује предњонепчаним консонантом Ш
Примери палатализације у промени речи
(1)
У вокативу једнине код именица мушког рода када се оне завршавају на К или Г или Х:
- путник → путниче
- друг → друже
- дух → душе
(2)
У множини именица око и ухо – у свим падежима множине:
- око → очи, очију, очима
- ухо → уши, ушију, ушима
(3)
У презенту глагола чија се основа завршава на К или Г или Х:
- (пећи) → пек– → печем, печеш, пече, печемо, печете
- (стрићи = шишати) → стриг– → стрижем…
- (врћи = издвајати зрна из класја зрелог жита) → врх– → вршем…
Али палатализација се не дешава у трећем лицу множине презента!
- (они) пеку
- (они) стригу
- (они) врху
(4)
У аористу глагола чија се основа завршава на К или Г или Х – у другом и трећем лицу једнине:
- (испећи) → испек– → испече
- (подстрићи = подшишати) → подстриг– → подстриже
- (оврћи = издвојити зрна из класја зрелог жита) → оврх– → оврше
Примери палатализације у творби речи
У речима изведеним од творбених основа које се завршавају на К или Г или Х:
- рука → ручетина
- друг → дружина
- прах → прашак
Одступање од палатализације
К, Г, Х неће бити замењени палаталним консонантима Ч, Ж, Ш када изведемо присвојни придев од већине именица које се завршавају на -КА или -ГА или -ХА:
- Славка → Славкин
- Олга → Олгин
- снаха → снахин
Међутим, у следећим примерима ипак постоји палатализација:
- мајка → мајчин
- девојка → девојчин
- владика → владичин
Алтернације Ц→Ч и З→Ж
Када се зубни консонанти Ц, З нађу испред вокала Е или И или А:
- Ц се замењује предњонепчаним консонантом Ч
- З се замењује предњонепчаним консонантом Ж
Примери палатализације у промени речи
У вокативу једнине и у падежима множине код именица мушког рода када се оне завршавају на Ц или З:
- стриц → стриче; стричеви…
- кнез → кнеже; кнежеви…
Примери палатализације у творби речи
У множини код именица мушког рода када се оне завршавају на Ц или З:
- боца → бочица
- кнез → кнежев
ПАЗИМО!
У присвојним придевима који су изведени од именица на -ица извршена је палатализација:
- Милица → Миличин
- Перица → Перичин
- другарица → другаричин
Одступање од палатализације
Алтернација Ц→Ч изостаје код именица које имају завршетак -чица да би се избегло удвајање слога ЧИ:
- девојчица → девојчицин
- певачица → певачицин