Сажетак и кратка анализа одломка из „Илијаде“: Хектор и Андромаха

Сажетак одломка

I целина

Хектор није затекао своју жену Андромаху код куће.

Кључарица му саопштава да је Андромаха отишла на градску кулу да посматра ток битке јер је предосетила да ће Тројанци изгубити.

II целина

Хектор се састаје са Андромахом код Скејских врата (која воде према ратишту).

Он се насмешио сину (кога у наручју држи дадиља).

Андромаха је плачући стегла мужевљеву руку.

III целина

Андромаха казује своме мужу:

  • да предосећа његову погибију – настрадаће због свог карактера;
  • да њен живот неће имати смисла ако он погине;
  • да њој, Андромахи, Хектор представља све – и оца и мајку и брата и мужа;
  • да је приметила место где ће противничка војска продрети у град.

IV целина

Хектор одговара својој жени:

  • да не може изаћи из борбе јер би се застидео пред својим суграђанима;
  • да је увек честито и храбро стицао славу себи и оцу;
  • да је свестан како ће једног дана и Троја пропасти;
  • да му није толико жао ни Троје ни мајке ни оца колико жали њу, своју жену јер ће је непријатељи заробити и понижавати;
  • да више воли погинути него да чује њен лелек.

V целина

Хектор је хтео да у наручје узме сина, али се дете уплашило од његовог оклопа и перјанице.

Томе су се отац и мајка насмејали, па када је Хектор скинуо кацигу, узео је сина и пољубио га.

VI целина

Хектор наглас казује молитву боговима да се и његов син прослави, да буде снажан и честит владар.

Затим предаје дете својој жени која се плачући насмеши.

Хектору је жао своје жене, па је руком обгрли и казује да он неће погинути ако то не буде његова судбина (јер нико од смрти није успео да побегне).

Тражи од жене да се врати својим обавезама, а да је његов задатак борба.

VII целина

Андромаха се, одлазићи у двор, окреће за мужем и плаче.

У двору је заједно са слушкињама оплакала Хектора јер је предосећала да ће он у борби настрадати.

У чему је смисао овог одломка?

Приказана је једна општељудска ситуација: растанак ратника од своје жене и деце.

Главна идеја јесте бесмисленост рата јер рат разара породицу.

Андромаха жели да се Хектор повуче из борби ради ње и њиховог детета.

Хектор воли своју жену и свог сина и нежан је према њима, али не може да напусти рат јер осећа обавезу према Троји и свим Тројанцима, иако је и сам свестан да ће погинути.

Важно је знати и да Хектор – за разлику од својих противника – не ратује „из освете, из похлепе за пленом, из ратоборности и пустоловства, него ради одбране отаџбине и породице“.

Перифразе које означавају појам смрти

Перифраза је употреба описног казивања уместо једне речи да би се приказао неки појам.

  • под земљицу сићи = умрети
  • ја ћу се твоја удовица назват = умрећеш
  • житку стигне свршетак
  • запутити се у дом Аидов
  • пасти у прах
  • лећи под земљицу хладну

Хексаметар

Хексаметар је Хомеров стих који се састоји од шест стопа (акценатских целина):

Дакле, у хексаметру не бројимо слогове већ изговорне сегменте.

Стопа се састоји или од једне речи или могу две-три речи чинити једну стопу:

  • „ИСТОГА“ јесте једна реч и уједно једна акценатска целина (стопа, сегмент).
  • Али три речи „СВИ СУ СЕ“ изговарамо као једну „реч“, тј. као једну целину!

Епитети у облику сложеница

То је једна од важних карактеристика „Илијаде“.

  • сјајношлеми
  • белолакта (Андромаха)
  • лепоруха (дворкиња; јетрва)
  • лепокоса
  • безазлен
  • високовратна (Теба)
  • спороноге (краве)
  • дугоскуте (Тројанке)
  • медорухи (Ахејац)
  • коњокроте (Тројанци)
  • лепопојасна
  • коњорепни (шлем)
  • војскомора (Хектор)

Погледајте речник.

Инверзије у стиху

„Илијаду“ тешко читамо због честих инверзија, тј. због измењеног редоследа речи, који прилично одступа од свакодневног говора.

Нпр. уместо уобичајеног редоследа речи „брзо стигне кући у којој се пријатно живи“, стих гласи „кући стигне брзо у којој се пријатно живи“.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.