Речи које не припадају стандардном (књижевном, званичном) језику сврставамо у три групе. То су:
- дијалектизми и регионализми
- жаргонизми
- вулгаризми.
Дијалектизми
То су речи и облици који се користе у српским дијалектима, али их не прихвата књижевни језик.
Нпр:
- усто (=устао)
- сабајле (=рано)
- лебац (=хлеб)
- њојзи (=њој)
Када се дијалектизми употребљавају на простору који је шири од територије једног дијалекта, онда се зову регионализми.
Жаргонизми
Разликујмо жаргон и жаргонизме!
Жаргон је језик (говор) карактеристичан за поједине друштвене групе. Те групе су издвојене према професији, социјалном статусу или узрасту.
Речи и изрази који се користе у једном жаргону зову се жаргонизми.
Њих слабо разумеју или уопште не разумеју говорници који не припадају одређеном жаргону.
Жаргонизми се брзо мењају, а настају на следеће начине:
- променом значења: РИБА (девојка), ЗАКОН (одличан, изузетан);
- премештањем слогова: ТЕБРА (брате), МОЈНЕ (немој);
- скраћивањем: КОМП;
- модификовањем позајмљеница: ФАЦА (упечатљива особа), СПИКА (разговор, говор);
- сливањем: ОДОКАТИВНО (одока + апроксимативно);
- суфиксацијом: ФОТКА.
Појам жаргонизам подразумева и шаблонску употребу стручних назива у некој професији. Нпр: БАНАНА (блокада у кошарци).
Вулгаризми
То су увредљиве, непристојне и простачке речи и изрази.
И дијалектизми и жаргонизми и вулгаризми чешћи су у усменом језику.
Међутим, јављају се и у књижевним делима ради илустрације књижевног лика и амбијента из кога он потиче.
1 коментар