Некњижевна лексика српског језика

Речи које не припадају стандардном (књижевном, званичном) језику сврставамо у три групе. То су:

  • дијалектизми и регионализми
  • жаргонизми
  • вулгаризми.

Дијалектизми

То су речи и облици који се користе у српским дијалектима, али их не прихвата књижевни језик.

Нпр:

  • усто (=устао)
  • сабајле (=рано)
  • лебац (=хлеб)
  • њојзи (=њој)

Када се дијалектизми употребљавају на простору који је шири од територије једног дијалекта, онда се зову регионализми.

Жаргонизми

Разликујмо жаргон и жаргонизме!

Жаргон је језик (говор) карактеристичан за поједине друштвене групе. Те групе су издвојене према професији, социјалном статусу или узрасту.

Речи и изрази који се користе у једном жаргону зову се жаргонизми.

Њих слабо разумеју или уопште не разумеју говорници који не припадају одређеном жаргону.

Жаргонизми се брзо мењају, а настају на следеће начине:

  • променом значења: РИБА (девојка), ЗАКОН (одличан, изузетан);
  • премештањем слогова: ТЕБРА (брате), МОЈНЕ (немој);
  • скраћивањем: КОМП;
  • модификовањем позајмљеница: ФАЦА (упечатљива особа), СПИКА (разговор, говор);
  • сливањем: ОДОКАТИВНО (одока + апроксимативно);
  • суфиксацијом: ФОТКА.

Појам жаргонизам подразумева и шаблонску употребу стручних назива у некој професији. Нпр: БАНАНА (блокада у кошарци).

Вулгаризми

То су увредљиве, непристојне и простачке речи и изрази.


И дијалектизми и жаргонизми и вулгаризми чешћи су у усменом језику.

Међутим, јављају се и у књижевним делима ради илустрације књижевног лика и амбијента из кога он потиче.

1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.