Једначење сугласника по месту изговора

Ова гласовна промена често се назива и једначење сугласника по месту артикулације или по месту творбе.

Основно правило

Када се у речи нађу један до другог два сугласника која су различита по месту изговора, они се морају једначити.

Први сугласник постаће по месту изговора једнак са другим, јер је други сугласник „јачи“.

Три врсте

  1. у првој врсти учествују зубни консонанти С и З,
  2. друга врста обухвата задњонепчани консонант Х,
  3. у трећој врсти учествује носни сонант Н.

Сви ће они бити замењени погоднијим гласовима када се нађу испред „јачег“ сугласника.

Пре него што кренемо редом, сетимо се да се те замене у гласовним променама зову алтернације.


Алтернације С→Ш и З→Ж

Зубни консонанти С и З претварају се у себи најближе предњонепчане консонанте када се у речи нађу испред неког предњонепчаног гласа.

Дакле,

  • С прелази у Ш (нпр. лисће лишће),
  • З прелази у Ж (нпр. возњавожња).

Ово једначење се догађа и у изведеним речима (као што су претходни примери) и у сложеним речима (нпр. изџикљатиижџикљати).

Испред предњонепчаних сугласника

Истакнимо још једном да се алтернације С→Ш и З→Ж дешавају испред предњонепчаних сугласника:

  • испред предњонепчаних консонаната Џ, Ч, Ж, Ш, Ђ, Ћ и
  • испред предњонепчаних сонаната Љ, Њ.

Једино предњонепчани сонант Ј не утиче на ово једначење!

Анализа примера

У примеру (с→ш): ЛИСЋЕЛИШЋЕ

  • С је по месту изговора зубно, а Ћ је предњонепчано;
  • дакле, различити су по месту изговора;
  • зато и С постаје предњонепчано, тј. прелази у Ш;
  • сада су и Ш и Ћ једнаки по месту изговора – оба су предњонепчана.

У примеру (з→ж): ВОЗЊАВОЖЊА

  • З је зубно, а Њ је предњонепчано;
  • дакле, различити су по месту изговора;
  • З се једначи са Њ тако што се претвара у Ж (које је предњонепчано).

Одступање од једначења

Постоје случајеви када се ово једначење не догађа!

Консонанти С и З остају непромењени испред Љ или Њ у следећим случајевима:

  • у сложеницама, на крају префикса: СЉУШТИТИ, ИЗЉУБИТИ, РАЗЊИХАТИ
  • у јекавском изговору – када су Љ и Њ настали јекавским јотовањем: ПОСЉЕДЊИ, ИЗЊЕДРИТИ, ОЗЉЕДА

Алтернација Х→Ш

Ова замена се такође дешава испред предњонепчаног гласа (најчешће је то Ч у суфиксу -чић): ОРАХЧИЋОРАШЧИЋ.


Алтернација Н→М

Носни сонант Н претвара се у двоуснени сонант М када се у речи нађе испред двоусненог консонанта.

Дакле, Н прелази у М испред Б (нпр. станбенистамбени).

Анализа примера

  • носно Н се претворило у себи најсличнији двоуснени глас – у сонант М;
  • тако су два суседна гласа, М и Б, постала једнака по месту изговора!

Само у изведеницама

Ова врста једначења по месту изговора бележи се у писању само у изведеним речима!

Одступање

Носни сонант Н неће у писању бити замењен испред двоусненог консонанта у следећим случајевима (иако се у говору једначење дешава):

  • у сложеницама (нпр. ванбрачни или једанпут);
  • у речима страног порекла ако се Н у изворном језику већ појављује (нпр. Нирнберг или Истанбул).

Још једном ваља напоменути:

Једначење се овде у говору врши, али га на основу правописних правила не записујемо!


Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.