Фонологија и фонема

Фонологија је део граматике (као и фонетика).

Иако њихови називи звуче слично, фонетика и фонологија нису исте науке: прва проучава глас, а друга наука се бави фонемом.

Шта је фонема?

Пођимо од ове занимљиве чињенице: пошто имају исте говорне органе, сви људи су у могућности да изговоре велики број различитих гласова.

Међутим, сваки појединачни језик има своје, „одабране“ гласове! Помоћу њих се стварају речи тог језика. Такви „издвојени“ гласови зову се фонеме.

Дакле, сваки језик поседује тзв. фонолошки систем – скуп гласова које је тај језик „одабрао“ из мноштва разних могућности.

Тако, нпр, српски језик има тридесет фонема. Осим њих, ми можемо изговорити још много разних гласова, али ниједан од тих других неће бити фонема српског језика.

Која је улога фонеме?

Када кажемо да фонолошки систем српског језика има тридесет фонема, ми подразумевамо да је тих тридесет „издвојених“, српских гласова потребно за исказивање речи и међусобно разликовање српских речи.

Дакле, фонеме имају дистинктивну функцију у језику! То значи да оне уносе разлику између речи!

Пример за улогу фонеме

Обратимо пажњу на речи ДАМА и ТАМА.

Оне су скоро исте. Разликује их само по једна фонема: Д и Т.

Фонеме Д и Т јесу врло слични гласови (спадају у консонанте, и то зубне и праскаве). Али довољна је чак и само једна неједнакост (да је Д звучно, а Т безвучно), па да имамо потпуно различите речи!

Ето, толико је фонема моћна појава у језику јер је њена улога дистинктивна (разликовна).

И на крају: положај фонеме у речи

Да бисмо прецизирали на ком се месту у речи – почетном, средишњем или крајњем – налази свака њена фонема, употребљавамо следеће термине: иницијална, медијална и финална позиција.

У речи ДАМА Д је у иницијалном, А и М су у медијалном, а А је у финалном положају.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.