Сажетак драме „Антигона“

(Препричани сви чинови драме)


Први чин

Прва појава

(Налази се у читанци)

Друга појава

Хор стараца певајући слави дан када је из града Тебе отерана аргивска војска:

  • Њу је у родни град био довео Полиник „због противуречних спорова љут“, али Див (Зевс) није дозволио његову победу.
  • Браћа Полиник и Етеокле међусобно су се поубијала копљима.

Хор најављује Креонтов долазак истичући да је Креонт постао владар по божјој вољи. Хор каже да је Креонт сазвао градске старешине на збор.


Други чин

Прва појава

Креонт казује:

  • да су богови страшно протресли Тебу, али су је опет уздигли;
  • да сада има сву власт и престо јер је по роду „покојнима најближи“ [мисли на Етеокла и Полиника, који су наследили Едипа] и тражи од старешина да му се покоравају;
  • да се човек најбоље показује када вешто влада и када познаје закон, а да је владар најгора рђа ако не мари за прави савет,
  • да не цени онога „што више воли сродника но отаџбину“;
  • да он не би заћутао када би видео да на град иде беда и не би непријатеља града узео за пријатеља.

Креонт наређује да Етеокла сахране уз почасти („за наш град се бораше и погибе, а копљем први јунак би“), а Полиника да оставе без гроба како би његово тело птице и пси раздерали, јер је Полиник хтео да град спали, а грађане одведе као робове.

Нигда рђа, код мене пред поштенима неће част уживати. Ал’ ко је одан овом граду, мртва га и жива ја ћу поштовати једнако.

Хоровођа је сагласан са Креонтовим правом да доноси одлуке.

Друга појава

Стражар, уплашен јер Креонту доноси лоше вести, саопштава да је Полиниково тело посуто земљом, тј. симболички сахрањено.

Хоровођа помишља да је то „божја рука“ учинила.

Креонт прети хоровођи и чуди се зашто би богови то учинили јер је Полиник хтео да уништава божје храмове.

Креонт зна да га неки грађани већ одавно не подносе па су вероватно они наговорили и потплатили чуваре (да земљаним прахом поспу Полиников леш) јер новац „племенита људска срца заводи“. Стражару прети да ће висити са осталима док не умру ако не ухвате починиоца.

Трећа појава

Хор пева о човеку као најснажнијем бићу у природи („Многе силе постоје на земљи, ал’ ниједна као човек силна“). Хор хвали његове вештине: плови морем и по бури, оре земљу, вешто лови птице, животиње и рибе, својим умом и вештином кроти дивље звери и коње, говори, мисли, успоставља државу, брани се од мраза и кише. Дакле, „проналазач свих путова – човек“, једино није нашао лек против смрти.

Хор упозорава да се човек не сме огрешити о божју правду. У супротном – „не пришао мом огњишту такав и не био никад с моје стране!“


Трећи чин

Прва појава

Хор мисли да је Антигона божански лик и прибојава се да ли је она прекршила цареву заповест.

Стражар је радостан јер Креонту доводи Антигону, и казује му:

  • да се са осталим стражарима, пошто су били скинули земљани прах са мртвог Полиника, склонио у заветрину штитећи се од смрада;
  • да је тада стигла Антигона, која „горко закука ко птица гласом тананим кад угледа гнездашце пусто“; проклињала је оне који су открили Полиниково тело, посула га опет прахом и посветила га изливши „троструке жртве“ из тучане посуде;
  • да је она, када су је ухватили, била мирна, без страха.

Стражару је и жао Антигоне, али је ипак срећан јер му је све мање важно од сопственог живота.

Антигона обори главу, а на Креонтов захтев, признаје да је она Полиниково мртво тело посипала земљаним прахом.

Друга појава

На Креонтово питање како се дрзнула да погази његову заповест, Антигона каже да то није Дивова (тј. божја) наредба, па није толико важна јер је и Креонт смртан створ.

Антигона сматра да свакако мора једном умрети, а када живи „у многим јадима“, њој смрт представља спасење. Једино због чега би некада зажалила јесте да њен брат без гроба иструне.

Када она Креонту каже „Па чини л’ ти се да сам лудо радила, пред лудим канда трпим прекор лудости“, хоровођа истиче да Антигона по страсном карактеру личи на свог оца јер не уме да се „од зла уклања“.

Креонт као мушкарац и владар не може дозволити да му она (иако је његова сестричина) толико пркоси; зато Антигона „неће најгорој умаћи судбини“. Тражи и да му доведу Исмену јер је и она вероватно учествовала.

Антигона каже Креонту да јој се његове речи никада нису свиђале и да би сви грађани Тебе рекли (када се не би плашили Креонта) да је она стекла најлепшу славу што је сахранила рођеног брата.

Кад јој Креонт наводи разлике између Полиникових и Етеоклових поступака у рату, Антигона каже да су јој у породичном смислу они исти и да сви мртви заслужују поштовање и погребне обичаје: „За љубав, не за мржњу, ја сам рођена!

Креонт јој прети да ако већ мора да их воли, биће мртва као и они, а он неће допустити жени да влада.

Долази Исмена која плаче за сестром Антигоном.

Трећа појава

Креонт испитује Исмену за саучесништво („Ти што се по кући ко гуја шуњала и мени тајом пила крв“). Она признаје и жели да страда са Антигоном. Антигона то одбацује, тражи од сестре да не присваја оно „што није такла“ и вређа Исмену како се „стара“ за Креонта: „Ти једнима, а ја угодих другима“.

На Креонтову примедбу да су обе луде, Исмена одговара да у таквим несрећама и жилав дух нестаје.

Креонт каже да Антигоне више неће бити, а Исмена га пита зар ће он свом сину убити вереницу. Када Креонт каже да син „за орање и других њива наћи ће“, Исмена истиче да не постоји таква љубав као што је Хемонова и Антигонина.

Креонт тражи од слугу: „Затворите то женскиње, а не да шеће слободно!

Четврта појава

Хор пева да је срећан онај ко не осети зло, а чију кућу богови казне, онда сви нараштаји трпе (као што су потомци Лабдака, који је Едипов деда, Лајов отац).

Хор истиче да је Дивова (Зевсова) власт вечна, као и закон да „за свег живота смртнику ниједноме час не прође изван јада“, а да је људско надање врло често варљиво (као блудница, као дим).


Четврти чин

Прва појава

Хор најављује долазак тужног Хемона, Креонтовог сина.

На очево питање да ли се љути што је чуо каква је пресуда за Антигону, Хемон одговара да ће га слушати када он као отац добрим мислима ствара пут и за њега, сина.

Креонт каже да ће Антигону убити („Негујем ли непослух у роду, рашће јачи изван рода ми“). Боље је да њих двојицу неки мушкарци протерају него да причају како су од жена слабији.

Хемон каже да је разум највеће човеково благо и да он може боље од оца видети шта грађани заиста мисле о Антигони пошто се боје пред Креонтом изјаснити – сви је оплакују зато што је недужна а „најсрамније за дично дело умире“.

Хемон тражи од оца да промени наредбу јер би то било мудро.

Креонт не прихвата да је младост мудрија и да му народ одређује како да влада и да он за себе, не за друге, управља градом. Хемон каже да „то није држава што једном припада“.

Креонт сина назива хуљом јер брани жену, и тако постаје њен роб, а и препире се са оцем. Хемон упозорава оца да не гази божју правду, а у случају Антигонине смрти, и он ће се убити.

Друга појава

Хоровођа истиче да је опасан бол тако младе душе.

Креонт одлучује да Антигону зазида живу у гробницу, а да ће јој хране дати „тек да греха не буде, да не би љага цео град укаљала“.

Трећа појава

Хор се обраћа богу Еросу што изазива да се сваки човек заљуби и непромишљено поступа.


Пети чин

Прва појава

Видевши Антигону, и хоровођа се заплака.

Антигона јадикује јер гледа сунчев сјај последњи пут а сватовске јој песме нико није певао.

Хор је похваљује јер у смрт полази својом вољом.

Антигона пореди себе са Ниобом, Танталовом кћерком, коју је Зевс претворио у стену, па из те стене вечно избијају сузе.

Антигона се свима обраћа да недужна и нежаљена ни од ког у гробни затвор полази.

Када хоровођа истиче да га као оца погађа њена судбина, Антигона каже да је такао најљућу рану (због Едиповог греха) и зове свог оца који јој је и брат: „О јао, брате мој, ти злосрећну си љубу нашао, па си мртав живу мене у смрт повукао!

Антигони је тешко што њену судбину нико од драгих људи не жали.

Друга појава

Креонт захтева да је одмах одведу и „под гробни свод“ затворе.

Антигона јадикује. Она се нада да ће свом оцу, мајци и брату мила стићи. Жао јој је што није имала прилику да буде мајка и што на овакав начин завршава живот иако је свету дужност учинила.

Трећа појава

Хор подсећа да од судбине нико не може побећи.


Шести чин

Прва појава

Долази пророк Тиресија, који извештава Креонта о лошим знацима и да богови не прихватају молитве због Креонтових одлука („Не злостави леш! Је л’ јунаштво мртваца опет убити?“).

Креонт сумња у Тиресију иако је помоћу њега спасао град и стекао власт.

Тиресија пророкује да ће у Креонтовој породици неко настрадати.

Друга појава

Креонт потврђује да Тиресија никад није нешто лажно рекао, па је збуњен јер „попуштање је страшно; опирање – зло још страшније“. Наређује слугама да откопају Антигонин гроб („јер страх ме учи: старе свете законе до последњега даха треба чувати“).

Трећа појава

Хор се обраћа Дионису да спасе Тебу јер је цео град притиснут болешћу.


Седми чин

Прва појава

Гласник јавља хоровођи да се Хемон убио.

Друга појава

Еуридика (Хемонова мајка, Креонтова жена) тражи да гласник понови вест.

Гласник казује да је ишао са Креонтом да Полиников растргнути леш оперу светом водом. Затим су га, према обичајима, спалили и насули хумку „од родне груде“. После су отишли до Антигонине гробнице. У дну су видели да се Антигона обесила, а да Хемон, обавијен око њеног појаса, јауче за изгубљеном девојком, за несуђеним браком и очевим злоделом.

Хемон је насрнуо на оца, а затим се наслонио на свој мач и убио се. Док је још био свестан, приљубио се Антигони, „а врео бризне млаз румене крви бледу лицу њезину“.

Трећа појава

Гласник и хоровођа се прибојавају за Еуридикин живот.

Четврта појава

Креонт јадикује због синове смрти. Хор му указује да је касно увидео шта је правично. Креонт схвата: „Бог ме ухвати, па на главу тешко бреме навали ми!

Пета појава

Гласник јавља Креонту да се Еуридика убила мачем и да је мужа ужасно проклела.

Креонт је очајан, схвата да је он ништа, да нема кога погледати и да не зна куда бу кренуо: „У мојим рукама све накриво иде, неподносива на ме сурва се коб“.

Хор истиче да је разум најважнија ствар да би човек био срећан и да ред божји никада не треба реметити.


Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.